Biografije

Jelena Milić

images/speakers/Jelena_Milic.jpg

direktor, osnivač CEAS-a

Jelena Milić je među najuticajnijim političkim analitičarima Zapadnog Balkana.

Ključne oblasti interesovanja i rada su joj: spoljna bezbednosna politika Srbije sa posebnim osvrtom na odnose sa NATO; reforma sektora bezbednosti; veza između nenasilnih promena vlasti, tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti; humanitarno bezbednosna norma Odgovornost da se zaštiti, trans-atlantski odnosi, ruski uticaj na Zapadnom Balkanu i Evropi; savremeni socio-liberalizam; demokratski deficit multikulturalizma.

Vodeći je istraživač i autor CEAS-ovih izveštaja.

Pre osnivanja CEAS bila je asistent prvog demokratskog ministra spoljnih poslova SRJ i Srbije, Gorana Svilanovića, tadašnjeg šefa Odeljenja za demokratiju i ljudska prava Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Prethodno je, između ostalog, radila kao politički analitičar i istraživač za Međunarodnu kriznu grupu i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Aktivno je podržavala rad nenasilnog pokreta OTPOR, koji je značajno doprineo padu režima Slobodana Miloševića. Bila je regionalni producent filma o OTPOR-u (Obaranje diktatora) koji je deo serijala A FORCE MORE POWERFUL. Prevela je sve filmove serijala na BHS jezike.

Nagrađena je stažiranjem pri prestižoj pariskoj think-tank organizaciji CERI- pariskog Univerziteta Science Po, od strane Evropske Komisije. Između ostalih, autor je eseja Slon u sobi: nedovršena reforma sektora bezbednosti u Srbiji i posledica po unutrašnju i spoljnu politiku Srbije, objavljenom u zborniku radova ’Nedovršeni posao: Zapadni Balkan i međunarodna zajednica’ (2012) koji su priredili Vedran Džihić i Danijel Hamilton, u izdanju Centra za transatlantske odnose Paul H. Nitze škole naprednih međunarodnih studija Džons Hopkins Univerziteta u Vašingtonu. Od 2015. godine izložena je neprestanoj kampanji ocrnjavanja i zastrašivanja u koju su se uključili ruski i srpski pro-vladini mediji, predstavnici vlasti u Srbiji pa i sam premijer Vučić, zbog svojih istupa u javnosti u kojima je oštro kritikovala neprijateljski ruski uticaj u Srbiji, i zalaganja za utvrđivanje odgovornosti za počinjene zločine iz prošlosti. Zbog pretnji smrću jedno vreme je imala policijsku zaštitu koju je otkazala posle odbijanja srpske policije da se odazove na pozive građana čija imovina je ilegalno srušena u beogradskoj četvrti Savamala. 2016. godine časopis POLITICO ju je uvrstio na listu 28 osoba iz 28 zemalja koje će svojim delovanjem uzdrmati, oblikovati i uticati na 2017. godinu, zajedno sa gradonačelnikom Londona iz redova Laburističke stranke, Sadikom Kanom, vlasnikom Rajanera, Majklom O’Lirijem, Federikom Mogerini, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, Marietje Šake, holandskom poslanicom i Džordžom Šorošem, osnivačem i predsednikom Fondacije za otvoreno društvo.

Čest je govornik na međunarodnim konferencijama visokog ranga. Jedna je od najčešće ciitranih političkih analitičara sa Zapadnog Balkana u regionalnim i svetskim medijima.

Diplomirani je Inženjer menadžmenta bezbednosti Fakulteta za inženjerski menadžment Univerziteta Union Nikola Tesla u Beogradu. 

Kontakt: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.,
TW: @jelennah169

Pratite nas na #BelgradeNATOWeek

Za više informacija

  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.