"MI TREBA DA ISPUNIMO USLOVE, A EU OBEĆANJA" Suzana Grubješić o evropskom putu Srbije i izveštaju EK

Fokusiranje samo na negativne ili samo na pozitivne segmente Izveštaja EK o napretku Srbije ka EU zamagljuje celu sliku. Srbija je i dalje umereno pripremljena za članstvo, ni manje ni više od toga.

To što smo prošle godine otvorili samo dva, a ove dosad nijedno poglavlje, ukazuje da je došlo do usporavanja procesa i da sa ovakvom dinamikom ne treba da bude zadovoljan niko – ni mi, ni EU - kaže u intervjuu za "Blic" Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Dugo očekivani izveštaj EK je pred nama, da li je oštriji, blaži od onoga što ste očekivali?

- Nakon polugodišnjeg izveštaja o vladavini prava (tzv. non-paper), pretpostavila sam u kom će pravcu ići ovaj godišnji Izveštaj. Ali, fokusiranje samo na negativne ili samo na pozitivne segmente zamagljuje celu sliku. Srbija je i dalje umereno pripremljena za članstvo, ni manje ni više od toga. To što smo prošle godine otvorili samo dva, a ove do sada nijedno poglavlje, ukazuje da je došlo do usporavanja procesa i da sa ovakvom dinamikom ne treba da bude zadovoljan niko – ni mi, ni Evropska unija.

Šta je u izveštaju rečeno a šta biste naglasili kao posebno važno po Srbiju, a na šta bi naši zvaničnici trebalo da obrate pažnju?

- Preporuke Komisije su jasne i precizne. Tempo u pregovorima otpočetka diktiraju normalizacija odnosa sa Kosovom i vladavina prava. Da smo šampioni u vladavini prava, bez rešenja kosovskog pitanja ne možemo brže do članstva. S druge strane, sve i da sutra postignemo sporazum s Prištinom, ostaju nam unutrašnje reforme i vladavina prava. U ovogodišnjem Izveštaju vladavina prava je posebno naglašena jer napredak nije onakav kakav se očekuje od države koja je kandidat za članstvo. Kasni se sa reformom pravosuđa i usvajanjem ustavnih amandmana i pratećih zakona. Borba protiv korupcije i sloboda medija jesu sastavni deo vladavine prava i na tom polju nije ostvaren zadovoljavajući napredak. Vladavina prava ne nastaje mehaničkim usvajanjem zakona, već prvenstveno putem nezavisnog pravosuđa. U najboljem je interesu građana Srbije da žive i rade u predvidivom i pravednom okruženju.

Slažete li se ocenom premijerke Ane Brnabić da su neke ocene EK "previše paušalne"?

- Premijerka ima pravo da iznese svoje ocene o Izveštaju, ali pošto ne znam na koje je tačno ocene mislila, ne mogu da komentarišem.

Dobili smo pohvale iz ekonomije, sami ste pomenuli ocene oko reforme pravosuđa. Varhelji je rekao da je EU veoma važna vladavina prava, da li bi Vlada možda mogla da potraži pomoć civilnog društva?

- Ekonomske teme čine skoro dve trećine pregovora, a vladavina prava nalazi se u svim poglavljima. Ekonomske reforme su dale rezultate koje prepoznaje i ovaj Izveštaj, počev od makroekonomske stabilizacije, održivog rasta, niske inflacije, budžetskog deficita itd. Preporuke organizacija civilnog društva koje se već godinama temeljno i posvećeno bave vladavinom prava jesu dragocene i treba ih uvek pažljivo čitati i usvajati kad god i gde god je to moguće.

Kada govorimo o ulasku u EU, uvek se pojavi pitanje rešavanja odnosa sa Kosovom. Da li bi nam taj put bio ubrzan kada bi Beograd i Priština postigli kompromis?

- Direktno vezivanje evropskog puta Srbije sa rešavanjem kosovskog pitanja učinilo je taj put znatno težim i komplikovanijim od drugih zemalja kandidata. Nema sveobuhvatnog sporazuma bez kompromisa jer bi takav sporazum bio teško primenljiv, a ostavio bi sve moguće frustracije, komplekse i ozlojeđenost generacijama koje dolaze.

Da li je u tom procesu i do EU, i to što ne uspeva da se nametne kao delotvorni posrednik, najavili su da će tema biti ZSO, ali Priština odbija da sedne za sto, iako su se na to obavezali sedam godina ranije?

- Dijalog može da upadne u zamku pogoršanih odnosa između EU, koja formalno posreduje od 2011. i SAD, koje su imenovanjem specijalnog izaslanika i sporazumom o ekonomskoj normalizaciji pojačale svoj angažman u regionu uz jednu drugačiju vrstu diplomatije. Za uspeh dijaloga potrebno je da Brisel i Vašington gledaju u istom pravcu, da sarađuju i koordiniraju, a ne da se bore za uticaj u regionu. Činjenica je da nijedan regionalni sporazum nije postignut bez aktivne uloge SAD – od Dejtonskog, preko Erdutskog i Kumanovskog, pa do poslednjeg – Prespanskog sporazuma. Formiranje Zajednice srpskih opština nije znak dobre volje Prištine ili ustupak Beogradu, već obaveza preuzeta još 2013. EU ima i mehanizme i kapacitete da jednu stranu u pregovorima natera da tu obavezu i ispuni. Normalizacija odnosa ne sme da postane normalizacija napetosti i nestabilnosti jer ćemo i mi i Priština ostati ukopani u mestu, bez ikakve mogućnosti da živimo i napredujemo kao sav normalan svet.

Da li bi nas posle rešavanja pitanja Kosova dočekalo slaganje sa spoljnom politikom EU?

- Ako je strateški cilj ulazak Srbije u EU, onda se podrazumeva da treba da usaglasi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku sa evropskom. Nadam se da posle rešavanja kosovskog pitanja politika četiri stuba prestaje da bude naša sudbina. Ne možemo da istovremeno koračamo i na Zapad i na Istok, ali možemo da zadržimo dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom i svim ostalim zemljama. Upravo je politika Evropske unije "kreni-stani" i zaokupljenost sopstvenim problemima stvorila prostor za druge aktere na ovom prostoru.

Očekujete li da ove godine otvorimo ijedno poglavlje? Može li to biti baš poglavlje broj osam, kao što je pomenuo Varhelj?

- Bilo bi dobro da do kraja godine otvorimo bar jedno pregovaračko poglavlje, politiku konkurencije (8) ili neko od pet spremnih poglavlja koja se nalaze u Briselu.

Uz zaključke izveštaja kakvi su sada, kada bismo mogli da budemo punopravni član EU?

- Mi treba da ispunimo uslove, a EU treba da ispuni obećanja. Kada će to tačno biti – teško je reći, jer proširenje EU nije zagarantovano. Niko više ne pominje 2025. kao potencijalnu godinu za ulazak Srbije i Crne Gore, već samo ritualnu mantru o evropskoj perspektivi. Strategiju proširenja iz 2018. Savet (zemlje članice) nije usvojio, već samo primio k znanju. I dokle god je tako, kretaćemo se ka cilju koji nam se odmiče kako mu se približavamo, a proces pristupanja će sve više postajati svrha samom sebi.

Da li lider DS Lutovac preteruje kada kaže da nam prêti suspenzija pregovora?

- Ne razumem kad bilo ko, ko sebe naziva "proevropskim", priziva suspenziju pregovora sa Evropskom unijom, verujući da će takva odluka da pogodi samo vlast, a ne i građane Srbije.

Koliko je za Srbiju i region važan EIP koji je usvojen?

- Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan trebalo je da bude donet pre mnogo godina, bilo je i raznih obećanja koja nisu realizovana. Bez izdašne finansijske podrške EU ovaj region ne može da izađe iz začaranog kruga nerazvijenosti i niskog dohotka i ne može da u narednim decenijama sustigne zemlje članice. Ovo nije Maršalov plan za Zapadni Balkan, ali sa ovih devet milijardi evra bespovratne pomoći, preusmerenih iz IPA III pretpristupnih fondova, i uz stvaranje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, postoji šansa za rast i razvoj u pet prioritetnih oblasti, od izgradnje infrastrukture do jačanja privatnog sektora. U planiranju, sprovođenju i nadgledanju projekata Evropska unija će imati važnu ulogu.

Šta kažete na predlog opozicije da investicioni plan za Srbiju bude uslovljen reformama?

- Komesar Varhelji je dao odgovor na takav predlog – nema nikakve potrebe za novim merama jer već postoje jasna pravila u novoj metodologiji za pregovore, ukoliko se utvrdi da nema napretka u reformama ili da ima nazadovanja.

Da li vas je iznenadila izjava Vladimira Bilčika da će im primarni sagovornici biti u Skupštini?

- Primarni, ali ne i jedini, sagovornici predstavnika Evropskog parlamenta nalaze se u Narodnoj skupštini jer već godinama postoji institucionalna saradnja između ta dva tela. Verujem da će, kao i dosad, razgovarati i sa vanparlamentarnom opozicijom i stvoriti uslove za međustranački dijalog. Nažalost, posle 30 godina od uvođenja višestranačkog sistema, izgleda da nismo u stanju da bez posrednika iz EU imamo civilizovan dijalog o svim ključnim pitanjima od značaja za budućnost Srbije. U političkom je interesu svih da se taj dijalog obnovi, proširi i na druge društvene aktere jer je i to jedna od preporuka iz godišnjeg Izveštaja EK.

Pratite nas na #BelgradeNATOWeek

Za više informacija

  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
  • Od četvoro ispitanika, troje gleda televiziju, a jedan ne gleda. Najčešće se gleda RTS (34%). Slede „Pink“ sa 19%, „Prva“ sa 15%, pa „N1“ sa 9% i na kraju sa po 3% slede „Nova S“, „B92“ i „Hepi“. #Demostat #COVID19 #Serbia #Srbija